Kada se setim svojih srednjoškolskih dana, osećam nostalgiju. Tada smo imali jasne smernice i škole koje su bile naše „prvo odredište“. Ja sam bila deo generacije koja je išla u „Tekstilnu“ školu, i iako su mnogi putovali drugim putem, ja se danas setim tih dve godine sa setom. Ta škola, ona koja je uvek bila tu, u mom kraju, a koja je sada prepunjena sećanjima i emocijama – verovatno je u mom srcu zauzela poseban prostor.
I sada, kada pratim aktuelne događaje, shvatam da ne smemo dozvoliti da se deca i mladi suočavaju s nepravdom. Škola za dizajn tekstila, ili moja Tekstilna, jedna od mnogih koja se danas bori za svoja prava, našla se u teškoj situaciji – pritisak na nastavnike, strah, pretnje. Iako sam odrasla u eri koja je bila potpuno drugačija, mislim da danas ništa nije manje važno nego tada. Svi moramo biti zajedno da bismo se izborili za bolje uslove i budućnost, da bismo omogućili mladima da imaju šansu da se razvijaju.
Danas su učenici iz različitih škola, gimnazija i srednjih, krenuli da pružaju podršku svojim profesorima i kolegama. Okupljanje ispred škole za dizajn tekstila simbolizuje hrabrost, a njihova solidarnost je pokazatelj da mladima nije svejedno. Ovi hrabri mladi ljudi od kojih niko to nije očekivao, nisu stali samo na simboličnoj podršci, već su otišli dalje – pokazali su da imaju snage da se bore za prava onih koji su im dragi.
„Mi smo ovde, jer želimo da pokažemo nastavnicima da nije vreme za strah. Vi niste sami, a mi ćemo vas podržati, kao što podržavamo i sebe“, rekla je jedna od učenica škole za dizajn tekstila. Ovi mladi ljudi ne pokazuju samo hrabrost – oni pokazuju da svet ostaje na mladima.
Zato sada, kada ih gledamo, ne smemo samo da im pružimo aplauz, već i da im omogućimo da ostvare svoje snove. Trebamo im dati sredstva da postanu najbolji ljudi u najboljem društvu, jer oni su ti koji će kasnije graditi ovu zemlju. Sada je trenutak da damo sve od sebe i pružimo im sve što im je potrebno da budu bolji – za sebe, za nas, za sve.
Za svet koji gradimo, za budućnost koju želimo – hajde da stanemo uz njih, i da ne dozvolimo da prolaze kroz život bez šanse i kao što smo mi.
Leave a Reply