Predator Badlands: Neočekivana priča koja će vas osvojiti!

Znam mnoge koji su odrastali uz Arnolda Schwarzeneggera i njegovog Predatora. Oni su generacija koja je te scene nosila kao mit — oličenje muževnosti, adrenalina, džungle, lovca i lovine. Ja, iskreno, nikada nisam pripadala toj grupi. Nisam delila tu fascinaciju, niti sam osećala potrebu da razumem vanzemaljca kojem je svrha života ubijanje. Sve do sinoć. A onda sam pogledala Predator: Badlands, i sve se promenilo.

Disney je, nakon preuzimanja 21st Century Foxa, odlučio da i ovoj staroj franšizi udahne novi život. Umesto mračnog, krvavog horora, Predator: Badlands donosi avanturu koja iznenađuje toplinom, emocijom i vizuelnom raskoši. Film se svesno odriče svega što je činilo originalne delove surovim i sirovim — nema više beskrajne borbe ni lova iz senke. Umesto toga, dobijamo priču o učenju, razumevanju i odrastanju.

Glavni junak je mladi Predator, Yautja po imenu Dek, izopštenik koji beži na planetu Gennu, svet prepun smrtonosnih biljaka i stvorenja. Tamo upoznaje androida Thiu, preživelu članicu ekspedicije korporacije Weyland-Yutani. Ona mu postaje vodič i, na svoj način, učitelj. Upravo ona izgovara rečenicu koja postaje srž filma: „Jedini način da preživiš Gennu jeste da je naučiš.“

Njih dvoje uče jedno drugo — on da poveruje, ona da oseća. U toj simbiozi stvara se nova vrsta odnosa, kakvu do sada nismo videli u ovoj franšizi. Thia mu objašnjava da alfa nije onaj koji najviše ubija, već onaj koji najviše štiti svoj čopor. I u toj rečenici leži suština Dekove promene: od lovca postaje vođa, od ubice – zaštitnik.

Film je vizuelno raskošan, ali ono što ga izdvaja jeste emotivna dubina. Planeta Genna deluje kao živi organizam, istovremeno prelepa i smrtonosna, puna detalja koji osvajaju pažnju. Svaka scena pulsira životom, svako stvorenje ima svrhu. Umesto prazne akcije, gledamo razvoj lika koji prolazi put od straha do razumevanja, od izolacije do pripadanja.

Predator: Badlands je možda najnežniji film o Predatoru do sada. Umesto da pokazuje čudovište, pokazuje biće koje se bori da pronađe smisao, mesto i mir u svetu. To nije više priča o ubijanju, već o učenju i promeni.

Iskreno, nisam očekivala da će me film o Predatoru dirnuti. Ali jeste. Prijatno, iskreno i duboko. Umesto straha, ostavlja toplinu. Umesto lovca – učitelja.

Kompletna recenzija dostupna je na www.indijankadanka.com